Willkommen auf den Seiten des Auswärtigen Amts

Obraćanje nemačkog ambasadora Nj.E. gospodina Kristijana Helta povodom nemačkog predsedavanja EU 1. jula 2020

Logo_DE

Logo_DE, © Zum goldenen Hirschen

30.06.2020 - Članak

 

Dame i gospodo, dragi prijatelji,

Živimo u izazovnim vremenima, činjenica da vam se ja obraćam preko videa je još jedan znak koliko je pandemija Korona virusa uticala na sve nas, kako je uticala na naše živote i politiku na celom svetu. Ko bi mogao da zamisli u januaru tokom grandioznog otvaranja hrvatskog predsedavanja da ćemo danas biti ovde. Dozvolite mi da se prvo zahvalim mojoj hrvatskog koleginici Danijeli Barišić i njenom timu. Danijela, hvala vam na vašoj nezaustavljivoj energiji i što ste toliko uspeli uprkos Korona virusu, kao i vašoj vladi koja je osigurala vidljivost i napredak Zapadnog Balkana, to je bio važan znak za sve nas koji smo angažovani u ovom delu Evrope. I mi insistiramo na tome da smo u Evropi iako još ne u EU. Želim da se zahvalim od sveg srca EUSR Nataliji Apolostolovoj, koja nas je održala njenom nadljudskom energijom radeći na podršci EU ovoj zemlji, uprkos svemu i uprkos svim animozitetima. I hvala vam što ste našu EU porodici održali motivisanom i na kursu. Natalija, želim da kažem samo ove reči: Hvala na svoj brizi i na svemu što si podelila sa nama, nadam se da će sve što si uradila za Kosovo jednog dana biti adekvatno prepoznato.

Dakle, mi smo sada na početku nemačkog predsedavanja EU od kojeg se očekuju određena čuda, gledajući na dugu listu želja i očekivanja. Dozvolite mi da kažem na početku, mi nećemo moći da ispunimo sve.

Mi smo morali da pomešamo karte iznova usled pandemija Korona virusa i da iznova razmislimo kako da ponovo stanemo na naše evropske noge. Zbog toga i moto našeg predsedavanja, koji je predstavljen pre par dana, glasi: „Zajedno za oporavak Evrope“.

I to će biti naš najviši prioritet, veliki napor da se EU pokrene ponovo. Posledice za EU su bile strašne i uticale su na neke zemlje na posebno težak način. Mi stojimo ispred poduhvata koji treba da vrati naša društva i ekonomije na noge posle najgore krize koja je pogodila naš kontinent posle Drugog svetskog rata. Posebno naglašavamo „zajedno“ jer je to ono što odlikuje EU. Pandemija je učinila da ponovo cenimo ono za šta EU stoji.

Za naš ceo ekonomski sistem sada postoji šansa da napravimo skok u razvoju kako bi ojačali EU koja se suočava sa svetom koji se menja. Ovde se radi o inovaciji, o zelenoj ekonomiji, zato što nam klimatski izazovi i dalje prete. Moramo da nađemo odgovore za buduće generacije kako bi osigurali prosperitetnu budućnost. A kada kažem prosperitetnu budućnost mislim na održivu budućnost. O tome se radi kod „New Green Deal-a“ Evropske komisije, mi ne možemo da se više oslonimo na recepte iz prošlosti ako želimo da ostanemo relevantni.

Mi ćemo biti suočeni sa borbom bez presedana unutar EU kako bismo stali na put oporavka koji je isto bez presedana. Ovo će zahtevati mnogo vremena, energije i resursa. Svet izvan EU će nam takođe doneti brojne izazove koji su povezane sa Korona virusom, sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene, sa konfliktima i sigurnosnim izazovima, sa našom vizijom multilateralizma.

Šta ovo znači za Kosovo? Dozvolite mi da počnem sa nekim opštim komentarima povodom glasova koje smo čuli prošlih nedelja i meseca koji su kontinuirano napadali EU i na ličnoj osnovi vređali neke od ljudi koji najviše podržavaju ovu zemlju. Ti negativni glasovi izgleda misle da smo naivni zbog toga što ostajemo učtivi i ne spadamo na taj nizak nivo diskusije. Pa, niste u pravu, svi mi ovo beležimo. Usled raspuštanja Ministarstva za evropske integracije, mi isto posmatramo veoma pažljivo kako će nova vlada postavljati svoje prioritete u vezi sa Evropskom agendom u budućnosti. Mi pažljivo pratimo povratak određenih ljudi na funkcije u ministarstvima dok se zvanično ističe borba protiv korupcije.

Pošto sam ovo rekao, dozvolite mi da govorim o tri teme koje će biti u fokusu u narednoj polovini godine ovde na Kosovu, pored opštih tema kao što su vladavina prava i borba protiv korupcije, a to su: pandemijski izazovi, dijalog sa Srbijom i vizna liberalizacija.

  1. Prevazilaženje socijalno-ekonomskih posledica pandemije

Ogromne svote i veliki napori će biti potrebni da se kosovska ekonomija oporavi i da se razvije održiviji i otporniji model ekonomije. Odgovarajući onima koji optužuju EU da „samo govori, ne preduzima ništa“ pogledajte ove dijagrame: Na primer u 2019. godini ovoliko su EU i njene članice države dale Kosovu. A sada što se tiče pomoći usled Korone. Vidite šta međunarodna zajednica radi? Vidite šta EU radi?

Ali šta vidimo ovde na Kosovu? Skupština nije u stanju da ratifikuje međunarodne pakete pomoći, kao da se ovde radi o partijskim prepiranjima a ne o osnovi socijalno-ekonomskog oporavka Kosova. Posle toga, vladin program koji sadrži tačke koje sugerišu beskonačni tok novca. Autoput na zapadu zemlje dok putevi ka Mitrovici i Peći još uvek nisu završeni, postavljaju pitanja o tokovima novca. Taj autoput sa njegovim projektovanim troškovima može da dostigne i do polovine kosovskog godišnjeg budžeta. U isto vreme svi smo svedoci posledica hronično loše finansiranog zdravstvenog i obrazovnog sektora u kojima su EU i Nemačka najveći donatori. Ili ponovna pojava ideje o elektrani na lignit, ideje koja je flagrantno kršenje EU Aquis i koja nema zaokruženo finansiranje. Ako se ovde radi samo o upitnim zahtevima za kompenzaciju, 20 miliona je 50.000 mesečnih plata Kosovara. Da li EU, koja prema nekima samo govori, treba da sa svojim paketom pomoći kompenzuje one delove vlade koji nisu u stanju ili ne žele da je isporuče narodu? Nemamo drveće na kojima rastu pare ni u Briselu ni u državama članicama. Ono što mi želimo da radimo je da podržimo politiku i projekte koje imaju smisla za narod i zemlju.

  1. Dijalog

Postoje glasine da se u dijalogu sa Srbijom radi o geopolitičkim igrama i da su EU svejedni kosovski interesi u pogledu dugotrajnog rešenja. Upravo je suprotnost istina.

Ne, mi želimo da Kosovo i Srbija reše otvorena pitanja jednom za svagda, ali da stvarno reše probleme a ne da ostave otvorena pitanje za budućnost. Ovo već traje previše dugo. Mi želimo da Kosovo bude konačno u univerzalno sigurnom okruženju na putu EU i Evro-atlantskih integracija. Ali će ovo u najvećoj meri zavisiti od ugovornih strana, EU neće posao raditi za njih. Treba nam ozbiljna priprema, ozbiljno jedinstvo u ovim naporima, bez igara optuživanja i bez viktimizacije. Miroslav Lajčak je dokazao svoju predanost tokom svojih prvih rundi razgovora u Prištini i Beogradu: Mi, Evropska Unija, smo ozbiljni. I mi ćemo ići ovim putem sa vama, ali za to očekujemo potrebni angažman ovde.

  1. Vizna liberalizacija

Želim da i ovde budem jasan. Pošto Nemačka Ambasada izdaje najviše viza u ovoj zemlji, ne trebaju mi lekcije ljudi koji imaju dva ili tri pasoša. Da, moramo ovo da rešimo što je brže moguće. Suprotno od verovanja mnogo političkih aktera, mi diplomate izlazimo napolje i pričamo sa ljudima koji su daleko od političko-diplomatskih balona. Svesni smo frustracija i delimo ih. Ipak, reči i dela nekih koji dopiru do međunarodne publike ne ulivaju baš poverenje donosiocima odluka svuda po Evropi. I to je ono što ja mislim da je nije fer. Kada vizna liberalizacija dođe, a ja se lično nadam da će to biti uskoro, to neće biti zbog onih koji su sada najglasniji. Biće to zbog tihe većine anonimusa, koji rade naporno, i drže se zakona u ovoj zemlji. To će se desiti zbog mlađe generacije koja zaslužuje da konačno otkrije EU bez dugih procedura i prepreka. Ovo su ljudi koji imaju našu pažnju i naše simpatije da konačno mogu da putuju slobodno kao njihove komšije u regionu. 

I da zaključim, ovo su ljudi u koje verujemo. Kosovo ima predivne ljude i ogroman potencijal. To je ono što mi želimo da se dalje razvije, to su ljudi na koje želimo da se fokusiramo. Sve što smo radili ovde za više od 20 godina, nismo radili da udovoljimo određenim političarima i strankama, već da zemlju i njene ljude dovedemo gde pripadaju. Kosovo je deo Evrope, Kosovo će jednog dana biti cenjeni član EU. Za to očekujemo ozbiljan angažman od strane ozbiljnih partnera ovde, zarad ozbiljnog rada. Danas je 1. jul, početak nemačkog predsedavanja EU, danas pružamo ruku i kažemo: Hajdemo na posao!

Hvala.

Na početak stranice