Koronavirus je preokrenuo našu svakodnevnicu. Sa sobom nosi rizik pooštravanja svih sukoba, osetljivosti i nejednakosti koji već godinama postoje u Evropi i svetu. Svesni smo tog rizika i spremni da mu se, pojačanom međunarodnom i evropskom saradnjom, zajedno cuprotstavimo.
U novom svetlu se pojavljuju i neki od naših starih konflikata i unutrašnjih razmirica. Virus nam pokazuje gde se moramo menjati. I kada kažemo „mi“, mislimo na Evropu u celini: kako na države članice EU, tako i na države koje su na putu da se pridruže našoj uniji.  Nijedan region nije bliži Evropskoj uniji nego šest država Zapadnog Balkana - u geografskom, istorijskom i političkom smislu i zahvaljujući međuljudskim kontaktima.

To je razlog zašto se danas obraćamo našim partnerima u državama Zapadnog Balkana. Svi se nalazimo u istoj situaciji. Virus ne poznaje granice, a takav bi trebalo da bude i naš odgovor na njega. Već u martu je Evropska unija najavila paket podrške državama Zapadnog Balkana za pokrivanje hitnih potreba u zdravstvenom sektoru i podršku socialno-ekonomskog oporavka u regionu. Do sada je mobilisano više od 3,3 milijarde evra. Samit EU-Zapadni Balkan, održan 6. maja u okviru hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom, naglasio je ovaj snažan signal solidarnosti. Ova pomoć bez presedana daleko nadmašuje ono što su drugi partneri izdvojili za region. Pored toga, EU pruža pomoć i tako što olakšava slobodu kretanja robe, uključujući neograničenu trgovinu zaštitnom opremom poput maski i rukavaica kao i uspostavljanje «Zelenih koridora» (Green Lanes) kojima treba da se olakša prekogranični saobraćaj granica između EU i Zapadnog Balkana. Države članice bilateralno dopunjavaju pomoć koju pruža EU. Nemačka planira da pomogne region sa dodatnih 10 miliona evra, a i Francuska agencija za razvoj (AFD) planira da poveća obećana finansijska sredstva za borbu protiv posledica krize.

Naša reakcija podvlači našu posvećenost državama Zapadnog Balkana i evropskoj perspektivi regiona. Uprkos ograničenju slobode kretanja, šefovi država i vlada EU su 25. marta dogovorili novu i efikasniju metodologiju proširenja EU. Ona od svih aktera zahteva veće političko angažovanje da bi se pružila bolja podrška reformama koje sve države moraju da sprovedu pre pristupanja Evropskoj uniji. Osim toga, evropski lideri su odlučili da otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

U saradnji sa Srbijom i Kosovom, odlučni smo da uklonimo sve preostale prepreke. Nerešena situacija između dveju zemalja ostaje faktor destabilizacije za celi Zapadni Balkan, a time za celu Evropu ima bezbednosno-politički značaj. Ona ometa preko potreban ekonomski razvoj i politički napredak. Iz tog razloga, države članice EU su imenovale jednog od najiskusnijeg evropskih diplomata, Miroslava Lajčaka, za Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i za druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Francuska i Nemačka su spremne da njemu i njegovom timu pruže snažnu političku, diplomatsku i ekonomsku podršku. U aprilu 2019. godine, šefovi država i vlada regiona, na poziv kancelarke Merkel i predsednika Makrona,  prisustvovali su samitu u Berlinu. Sada, nakon što je Miroslav Lajčak preuzeo svoju dužnost, krajnje je vreme za ponovno pokretanje dijaloga. Cilj je postizanje održivog, sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine koji reguliše sva otvorena pitanja i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti. Predsednik Makron je izrazio spremnost da se održi drugi samit u Parizu. Međutim, preduslov za to je spremnost za dijalog.

Svesni smo brojnih otvorenih pitanja koja je potrebno rešiti pre postizanja sporazuma. Tu nema ni prečica ni takozvanih „quick fixes“. Ozbiljan pristup zahteva dobro strukturisane, temeljite pregovore, i to sa Evropskom unijom kao iskrenim posrednikom. Potrebni su nam robusniji pokušaji posredovanja i politička odlučnost. I jedno i drugo se može očekivati od Miroslava Lajčaka i njegovog tima. Osim toga, proces će podržavati i pratiti Visoki predstavnik Borel kao i Berlin i Pariz.

Ohrabrujuće je videti koliko pragmatično su Kosovo i Srbija do sada preko granica sarađivali u borbi protiv koronavirusa. Pozdravljamo i odluku predsednika Vlade Kurtija o suspendovanju stopostotnih taksi na robu iz Srbije kao i Bosne i Hercegovine. Očekujemo da i Srbija pruži svoj doprinos. Osim toga očekujemo sprovođenje svih dogovora postignutih od 2011. godine između Beograda i Prištine u dijalogu uz posredovanje EU. 

Ovo nije vreme za političke manevre. Aktuelna kriza će dalje produbiti socijalne tenzije i političko nezadovoljstvo. Onaj koji ozbiljno shvata zahteve građana, taj mora da obezbedi jačanje institucija, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala te otvaranje ekonomskih mogućnosti za svakog. To je put ka budućnosti koji mi predlažemo. To je put kojim želimo koračati uz vas.