Dobro došli na stranice Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke
Privreda na Kosovu - pregled
Republika Kosovo kao najmlađa država nastala iz bivše Jugoslavije (proglašenje nezavisnosti 17.02.2008) je zemlja bogata sirovinama, čija je privredna struktura još uvek pogodna za izgradnju.
Republika Kosovo, najmlađa država nastala iz bivše Jugoslavije (proglašenje nezavisnosti 17.02.2008), u doba Jugoslavije spadala je u siromašnije regije zbog svoje pretežno jednostavne agrarne strukture (do 50% zemlje je obradiva agrarna površina), a njena uloga bila je sasvim redukovana na ulogu liferanta sirovina za ostatak Jugoslavije (posebno mrkog uglja, nikla, olova, boksita, magnezijuma i dr). Od 2000. godine EU korak po korak prati proces transformacije od socijalistički obeležene privrede do otvorene tržišne privrede. U međuvremenu Kosovo sebe predstavlja kao zemlju sa otvorenom tržišnom privredom, kako je predviđeno u članu 10 kosovskog Ustava. Do danas je od oko 500 prvobitno zadružnih preduzeća („Socially-Owned Enterprises, SOE“), preko 300 privatizovano preko Kosovske povereničke agencije (osnovana 2002. pod nadzorom UNMIK-a), koja je nakon proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo prešla u njenu nadležnost kao Kosovska agencija za privatizaciju (PAK). Privatizacije ostalih zadružnih preduzeća još uvek predstoje, dve najveće i najkompleksnije - između ostalog zbog nerazjašnjenih pitanja vlasništva - jesu skijalište Brezovica i rudarski kompleks Trepča.
Od 2009. godine Vlada je pojednostavila poreski sistem.
Porez na dobit korporacija iznosi 10%. Sistem poreza na dohodak je trostepen i iznosi 4, 8 i 10%. Porez na dodatnu vrednost je 16%.
Svetska ekonomska i finansijska kriza do sada nisu pogodile Republiku Kosovo u velikoj meri. Na osnovu toga Međunarodni monetarni fond očekuje privredni porast od 5% bruto domaćeg proizvoda za 2011. (naspram 4% u 2010), dok se za 2012. prognozira blagi porast od 2,7% bruto domaćeg proizvoda.
Bruto domaći proizvod po stanovniku je 2011. iznosio 2.688 evra, od ukupanog bruto domaćeg proizvoda od 4,637 milijardi evra. Prosečni bruto dohodak iznosi 300-350 evra. Mnogim domaćinstvima pružaju podršku rođaci iz dijaspore, pre svega iz Nemačke i Švajcarse.
Republika Kosovo se kao međunarodni partner u privredi dosada uglavnom definiše preko uvoza robe, pri čemu je prisutan izuzetno visok deficit u trgovini. U 2011. godini uvezeno je 2,479 miliona evra robe, a izvezeno samo 312 miliona evra robe.
Glavni uvozni proizvodi su sirovine (posebno nafta), prehrambeni proizvodi, mašine i električni uređaji, metali i njihove legure, prevozna sredstva.
Glavni izvozni proizvodi su metali (190 miliona evra u 2011. godini), sirovine (posebno rude), mašine i električni uređaji, poljoprivredni proizvodi i životne namirnice.
Glavne zemlje iz kojih se uvozi su bivša jugoslovenska republika Makedonija (364 miliona evra), Nemačka (292 miliona evra) Srbija (271 miliona evra), Turska (183 miliona evra) i Kina (170 miliona evra), pri čemu udeo Evropske unije u uvozu iznosi oko 30,1%. Glavne zemlje u koje se izvozi su Italija (84 miliona evra), Albanija (33 miliona evra), Makedonija (30 miliona evra), Kina (28 miliona evra) i Nemačka (23 miliona evra).
| Nemačka je dakle u okviru EU najvažniji partner u trgovini i inače posle bivše jugoslovenske republike Makedonije i Srbije na trećem mestu. Nemačka, kao i nemački tržišni proizvodi su na Kosovu na veoma dobrom glasu. Razlog tome je sa jedne strane velika politička podrška, kao i podrška na polju sigurnosne i razvojne politike od kraja ratnog sukoba 1999. godine, dok je sa druge strane prisutna uska povezanost sa velikom kosovskom dijasporom u Nemačkoj (oko 250-350.000 osoba) i mnogim povratnicima, koji su u Nemačkoj privremeno imali pravo boravka. Interesovanje za privrednu saradnju i za potencijalne nemačke direktne investicije je stoga sa kosovske strane veoma veliko. |
